-Дуж источне половине државе, од границе са Тексасом па све до Вулканског појаса и планинског венца Сијера Микстека протеже се венац Источне Сијера Мадре у дужини од око 1.350 км.
-Јужно од обе Сијере, а између пацифичког и приморја Мексичког залива, пружа се 900 км дугачки и до 130 км широки Трансвулкански појас. - Овај вулкански појас, део ватреног појаса Пацифика, познат је по бројним активним вулканима и израженом сеизмизму. |
-Рељефом Мексика доминирају висоравни, планине и вулканске купе.
-Стеновите планине се кроз територију Мексика протежу од севера ка југу, од границе са САД па све до границе са Гватемалом. -Западним делом државе паралелно са пацифичком обалом пружа се планински ланац Западне Сијера Мадре у дужини од око 1.250 км. |
-С обзиром да се у основи мексичког копна налазе чак 4 велике тектонске плоче Мексико се убраја у сеизмички и вулкански најактивније регионе на свету. Највећи део земље лежи на северноамеричкој тектонској плочи која се на западу судара са пацифичком плочом а на југозападу са тектонском плочом Кокос. Океанско дно које је компактније и чвршће се услед кретања подвлачи под копно формирајући тако средњоамерички тектонски ров који се протеже дуж јужне обале Мексика.
|
-Изван континенталног дела Мексику припадају и острвске територије укупне површине 5.073 км². Најважнија пацифичка острва су вулкански архипелаг Ревиљахихедо, архипелаг Маријас те острва Гвадалупе, Анхел де ла Гварда, Седрос, Коронадо, Рокас Алихос, Тибурон, док је највеће острво у атланстском приморју Косумел.
-Подвлачење Кокосове плоче је главни узрочник снажних трусова у јужном делу Мексика. Стене са океанског дна ове плоче које се подвлаче под копно се топе и избијају на површину у виду лаве у подручју Трансмексичког вулканског појаса дуж којег се налазе бројни активни вулкани. Јужни огранак раседа Сан Андрес је довео до стварања Калифорнијског залива и одвајања полуострва Доња Калифорнија од остатка континента, а цео процес је праћен јаким трусовима у северозападном делу земље.
|